Međunarodna zajednica u poslednje vreme pokazuje veliko interesovanje prema Bosni i Hercegovini. Lideri Bosne i Hercegovine, uz inicijativu ministra inostranih poslova Švedske, predsedavajuće EU, Carla Bildta i zamenika ministra inostranih poslova SAD Jamesa Steinberga opet vode pregovore o budućnosti zemlje.

Glavna tačka dnevnog reda pregovora je promena ustava kojim se nalaže uvećanje funkcionalnosti državnih institucija u BiH. Prvi deo pregovora održan je 9. oktobra 2009. godine u vojnoj bazi Butmir, koja se nalazi u blizini Sarajeva, a nakon toga su se 20. i 21. oktobra bosanski političari opet sastali. Međutim, sva tri sastanka su nažalost pokazala da se politički lideri BiH nalaze daleko od postizanja sporazuma. 

Na sastanku u Butmiru ispred bosanskih političara nalazio se dokument od 26 stranica koji se odnosi na promenu ustava. Osnovni i glavni cilj promene ustava je prenos odgovornosti nekih nadležnosti dva entiteta na državne institucije i ojačanje funkcionalnosti ovih institucija. Na primer, predlaže se da se u Bosni izabere efikasna vlada i stvaran premijer. Osim toga, među predlozima se nalazi i ojačanje predsedništva i državnog parlamenta, kao i razvoj pravnog sistema na državnom nivou. Ukoliko se ispune ovi zahtevi, Bosni i Hercegovini je obećano da će se ubrzati njen proces članstva u EU i u NATO alijansu.

Najveći protivnik promene ustava je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Prema njemu, predložene reforme će Bosnu i Hercegovinu pretvoriti u ¨državu koja će biti pod kontrolom Muslimana¨. Međutim, realnost pokazuje to da je Dodik sa preprekama koje je godinama stavljao povodom ojačanja državnih institucija u Bosni i Hercegovini, ustvari imao za cilj podelu Bosne na dugoročnom planu.

Bosanski Hrvati tvrde da u procesu koji se vodi povodom promene ustava koristi Hrvata nisu uzete u obzir, i da se vode radovi kako bi se neka njihova prava pogazila. Na primer, Hrvatski lider tvrdi da predložene ustavne izmene ne daju garanciju da će na mesto predsednika, premijera i predsednika skupštine moći doći i Hrvat.

Što se tiče bošnjačkih političkih stranaka, sigurno je to da ni između njih ne postoji odgovarajući dijalog niti sporazum. Stranka Demokratskih Akcija, čiji je osnivač pokojni Alija Izetbegović, inače najpopularnija Bošnjačka stranka zauzeta je internim obračunavanjem.

Međutim, nakon 4 godine zaborava, EU i SAD deluju odlučno kada je u pitanju ubrzanje reformi u ovoj zemlji, koja inače predstavlja srce Balkana. Bildt i Steinberg tvrde da stranama neće nametnuti prinudno rešenje, što su neki Bošnjaci, još pre početka pregovora, smatrali da će se dogoditi.

I kao što je to već tradicija, među nepozvanim inicijatorima nalazi se i Rusija, koja svakako drži stranu Bosanskih Srba. Čak šta više, Moskva Zapadu upućuje opomene da ne vrše pritisak nad Srbima i na se ne nameće nužno rešenje.

Turska, kao članica Organizacije Islamske konferencije je ujedno i članica Saveta za implementaciju mira, koji kroji pravac budućnosti BiH. Ministarstvo inostranih poslova Turske, koje je svesno kroz kakav period prolazi Bosna i Hercegovina, ulaže sve napore kako bi odigralo aktivnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji koja se vodi povodom BiH. U ovom okviru, ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu vodeći radove na približavanju Sarajeva i Beograda i nadajući se da će Beograd pokazati uticaj na Bosanske Srbe, pokušava da situaciju u BiH pretvori u stabilan oblik.

Predsednik Republike Turske Abdullah Gul, koji je u periodu od 25-27 oktobra 2009. godine obavio zvaničnu posetu Srbiji, sa tamošnjim kolegama je vodio pregovore i o očuvanju stabilnosti u BiH.

Iako nisu postigli nikakav sporazum, Bosanski političari su nakon dugog političkog zastoja, sastankom u Butmiru pokazali da poseduju želju za dijalogom.

Inicijatori ovoga procesa Bildt i Steinberg će učiniti sve napore kako bi bosanski političari postigli neki dogovor do 18. novembra ove godine, kada je zakazan i sastanak Saveta za implementaciju mira.

Lider Bosanskih Srba Milorad Dodik će nastaviti da u okviru pregovora iritira predstavnike Zapada, i isto tako da uvećava političku zategnutost u zemlji. Dodik se nada da će se Zapad jednog dana umoriti od njegovih aktivnosti ovoga tipa, i da će dozvoliti da se Republika Srpska otcepi od Bosne i Hercegovine.

Sve zbog ovih i sličnih planova, Bosna i Hercegovina treba da postane vlasnik ustava kojim će se zagarantovati postojanje ove države i mir u njoj.