U današnjem programu Anadolski kolori govorićemo o kućama istočne crnomorske regije, koje su smeštene na uzdignutim padinama koje podsećaju na cveće, i koje, izvirujući ispod velikih zelenih prostranstava, daju izvanredan izgled prirodi.

Svima koji nisu videli istočnu regiju Crnog mora, veoma je teško dočarati tamošnju lepotu i zelenilo. Priroda kao da je na svakoj dolini, na svakom mestu koristila drugačiju vrstu boje. I dok vam oči posmatraju paletu boja prostranih vrhova, odjednom će te u daljini primetiti kuće među drvećem, koje vas pomno posmatraju. Drvene i kamene kuće, u kojima živi srećan i nestašan narod istočne crnomorske regije, koji se poistovećuje sa ovom kulturom, uzdigle su se vezom tamošnjeg naroda...

Sela istočne crnomorske regije smeštena su u dolinama padina koje se prostiru paralelno sa obalom mora. Veoma je teško pronaći ravnice u ovim selima. Ljudi za svaki posao trebaju sići niz strme padine, ili se popeti uz njih. Ako se more ne vidi sa mesta u kojem živite, onda među drvećem, visoravnima i planinama ne možete naći čak ni jednu padinu.

Put koji sledu reku koja izvire iz doline je zajednički put svih seljaka. Putevi se spajaju tek kod obale, tako da se čini da ljudi koji žive u okolini doline nemaju nikakvog kontakta sa ljudima koji žive u dolini koja se nalazi odmah do njih.

Kuće u istočnoj crnomorskoj regiji su toliko razbacane jedna od druge, tako da nije bilo mogućnosti stvoriti dio koga bi nazvali centrom.

Sada se verovatno pitate zbog čega su kuće u ovim predelima tako udaljene jedna od druge?

Želja ljudi da budu daleko jedni od drugih svakako nije razlog udaljenosti njihovih kuća. Jedini razlog je nepristupačnost poljana. Zbog toga su kuće izgrađivane na pristupačnim predelima, a da se pri tom nije razmišljalo koliko će se biti udaljene od svog prvog suseda. Ovaj oblik izolacije i života u samoći je jedan od osnovnih razloga zbog čega su ljudi iz ove regije poznati kao prgavi, borci i ljudi koji poseduju osobinu nezavisnosti. Ovakvi ljudi su navikli da žive bez pomoći drugih i da svoje probleme rešavaju sami. Ljudi su sa građevinskim materijalom koga su mogli pronaći u okolini počeli da grade kuće, koje su bile skladne uslovima regije. I unutrašnjost kuća je izgrađena na taj način da je mogla podmirivati sve potrebe ljudi.

U istočnoj crnomorskoj regiji, gde je erozija osiromašila biljni prekrivač, kuće su izgrađene na mestima gde su se nalazile i plodne njive.  Vodeni izvori su takođe bili jedni od uslova koji su određivali lokaciju kuća na ovim prostorima.

Tradicija izgradnje i planski tipovi u istočnoj crnomorskoj regiji se razlikuje od mesta do mesta, tako da se ove promene mogu primetiti i duž cele obale. Na primer, u mestu Šavšat kod Artvina kuće su izgrađene od drveta. U mestu Yusufeli, zadnji i zidovi sa strane su izgrađeni od kamena. U priobalnim delovima ovog naselja, izgrađivani su zidovi sa tehnikom ¨popunjavanja¨. Ovaj stil izgradnje, koji je veoma čest u gradu Rize, pretvara se u drveni stil, odmah nakon ulaska unutra. Čim uđemo u Trabzon, možemo primetiti da je stil ¨popunjavanja¨ četvrtastih kutijica, pretvoren u stil ¨muskali dolma¨ ili popunjavanje trouglova. U dolinama mesta Duzkoj kod Trabzona, kuće su izgrađena od kamena. Drvene vanjske zidove, koji se protežu od granice sa Gruzijom do Trabzona, nije moguće više primetiti sve do grada Ordu.

Unutrašnji zidovi kuća su u potpunosti izgrađeni od drveta. Krovovi na kućama koje se nalaze na obalama su prekriveni crepom, dok su krovovi seoskih kuća prekriveni tankom letvom.

Sada ćemo vam govoriti o planu kuća u regiji istočnog Crnog mora. Zadnji deo kuća se oslanja na zemlju, a prednji deo, koji ulazi duboko u zemlju, se koristi i kao štala. Na gornjem delu ovoga sprata žive ljudi. Stanovnici Crnomorske regije, koji su poznati i po svojoj inteligenciji, spavaće sobe grade iznad štala, kako bi im zimi bilo toplije. Podovi prizemlja napravljeni su od zemlje, i u prizemlju se nalazi kuhinja, u kojoj na sredini gori vatra. Kuhinja je mesto u kojem se spremaju jela, gde se jede i gde se primaju gosti. U ovom delu nema prozora, kako bi se sprečile sve opasnosti koje dolaze s vana. Zato su kuhinje mračne, a svetlo ulazi samo sa vrata. U drugom delu kuće, koji gleda na dolinu, smeštena je spavaća soba.

U selima koja su smeštena na zapadu Trabzona vrata spavaće sobe se otvaraju u kuhinju, dok su spavaće sobe u selima na istoku izgrađene tako što se prvo prođe kroz hodnik, pa tek onda u kuhinju. Na ovaj način se sprečava da gosti vide spavaću sobu. U priobalnim selima grada Rize i Artvina, hodnici su pretvoreni u veliki salon, koji se ovde naziva ¨hayat¨ (život). Ovo je osvetljeni prostor, sa koga možete posmatrati panoramu doline. Zimi, kada se svi zatvore u kuću, najveći deo svog vremena provode upravo na ovom mestu. Pošto se ovaj deo greje putem šporeta na drva, i spavaće sobe su u velikoj meri zagrijane.

Život u kućama istočne crnomorske regije uglavnom prolazi u prizemlju. Ljudi, koji se pored kućnih poslova, bave i uzgajanjem povrća, čaja, lešnika i duvana, uvek su u pokretu hraneći životinje, cepajući drva...

Samo se u selima Ardešan i Čamlihemših kod grada Rize mogu videti kuće sa drugim spratom, na koga se penju putem stepenica. Ovaj sprat je odvojen za spavaću sobu.

Kada kažemo velika kuća, onda nije moguće a da ne spomenemo palate mesta Ćamlihemiš kod grada Rize. U centralnim selima grada nalaze se velike, raskošne i postojane palate, koje su izgrađene krajem 19. i početkom 20. veka. Međutim, njihov izgled vas nikako ne treba zavarati. Nisu to kuće aga, upravnika, velikana.... Gazde ovih kuća su obični ljudi koji su radeći u ruskim gradovima, kao što su Moskva, Rostov i Sant Petersburg, svoju zaradu prvo pretvarali u zlato, a nakon toga u raskošne građevine. Ovih palata u Ćamlihemišu ima oko 30-40, a kvake, stakla u boji i gvozdene šipke na prozorima koji ih ukrašavaju, su donešeni iz Rusije.

Sa sličnim palatama se možemo susresti i u mestima Surmene i Of kod Trabzona. Najpoznatija palata je palata ¨Memiš Aga¨, koja se nalazi 4. km. istočno od Surmene, odmah pored puta, i iz koje možete posmatrati more. Vlasnik ove palate je pravi aga. Bašta ove palate je od strane preduzetništva Čajkur, preuređena u kantinu. Svi putnici namernici mogu se zaustaviti na ovom mestu, i odmoriti se uz čaj ili kafu. Osim toga, kroz palatu, koja je preuređena u muzej, možete prošetati i iz nje posmatrati Crno more.

Nažalost, primeri koji oslikavaju kulturu jednog perioda, se nalaze pred opasnošću od uništavanja i iščezavanja. Stanovnici sela, zbog ekonomskih razloga, napuštaju ova područja, a njihove kuće, onoga trenutka kada ostanu prazne, nalaze se pred opasnošću od iščezavanja.

Danas smo vam pokušali predstaviti planinsku arhitekturu istočne crnomorske regije. Bilo je ovo veliko i teško iskušenje. Međutim, predlažemo vam da u svakom slučaju posetite Crno more, i da se i sami uverite u lepotu ovih kuća, i prelepog mora. Veoma je teško opisati lepotu tamošnjeg zelenila, i lepotu tamošnjeg naroda. Ovu lepotu je potrebno videti, doživeti.....