Evropska centralna banka uputila je oštre kritike Grčkoj zbog velikog budžetnog deficita i zbog toga što ova zemlja nije učinila pravilan prenos podataka koji se odnose na državne dugove. Čak šta više, u izjavi koju je dao predsednik Evropske centralne banke Jean Claude Trichet, navodi se da Grčka treba slediti čvrstu finansijsku politiku kako bi pokrila budžetni deficit i kako bi se popravila finansijska situacija u zemlji. Deficit budžeta krajem 2009. godine iznosio je 12,7% od ukupne količine nacionalnog bruto dohotka po glavi stanovništva, dok je državni dug premašio čak 113% ukupne količine nacionalnog bruto dohotka. Celokupna ova situacija učinila je da Evropska komisija počne izbliza da se zanima Grčkom ekonomijom.

Nekontrolisana državna potrošnja i uticaj globalne ekonomske krize uticali su da Grčka uđe u tešku ekonomsku situaciju. Sve zbog globalne recesije, ekonomija Grčke u poslednjih dve godine preživljava period smanjenja. Grčka ekonomija u 2009. godini smanjena je za 2,7% u odnosu na prethodnu godinu, privatna potrošnja je smanjena za 1,4%, a pretpostavlja se da su i bruto ulaganja smanjena za 16,5%. Sve zbog ovih zbivanja, nezaposlenost u Grčkoj u 2009. godini dostigla je nivo od 9%. Različiti izveštaji predviđaju da će u ekonomiji Grčke i u 2010. godini doći do smanjenja. Celokupna ova situacija utiče da se Grčka, čiji je nivo državnog duga jako veliki kada se uporedi sa drugim zemljama u kojima se kao platno sredstvo koristi Euro, kreće ka veoma teškoj situaciji. Nacrtom budžeta koji je spremljen za 2010. godinu predviđa se da će se državni dug Grčke tokom ove godine povećati na 120,8% u odnosu na ukupnu količinu bruto nacionalnog dohotka. Istim tim nacrtom ima se za cilj smanjenje budžetskog deficita koji je u 2009. godini iznosio 12,7% na 9,1%. Međutim, tri vodeće agencije za kreditni rejting, koje nisu ostale zadovoljne tokom koga sledi ekonomija Grčke, smanjile su kreditni nivo Grčke.

Ako je potrebno da se podsetimo, prema takozvanim Maastricht kriterijima  Evropske Unije, budžetni deficit ne sme preći 3% ukupnog nacionalnog dohotka. I Grčka je obećala da će budžetni deficit u 2009. godini smanjiti na 3,7 % ukupne količine nacionalnog dohotka. Povećanjem poreza i merama kojima bi se sprečile utaje poreza imalo se za cilj povećanje prihoda. Osim toga, rečeno je da će se od kazni za ilegalno dograđivanje na stambenim objektima realizovati prihod od 1,1 milijarde Evra. Međutim, kada se shvatilo da Grčka ne može postići uspeh na ovom putu, Evropska komisija je 27. aprila 2009. godine počela da prati stanje u ovoj zemlji. Komisija je od Grčke zatražila da do 2010. godine budžetni deficit smanji na manje od 3% u odnosu na ukupan nacionalni dohodak.

Nakon prevremenih parlamentarnih izbora koji su u Grčkoj održani 4. novembra 2009. godine, vladajuća stranka PASOK se, shvatajući da će veoma čvrstom ekonomskom politikom još više ugroziti životne uslove i da će na taj način izgubiti podršku stanovništva, odlučila na nešto umerenije korake kako bi se realizovala državna disciplina. Grčki premijer Yorgo Papandreu je u govoru koga je održao 14. decembra 2009. godine rekao da će postojeći budžetni deficit tek 2013. godine biti smanjen na nivo od 3% u odnosu na nacionalni dohodak. Nakon pritiska koji je došao iz Brisela, grčka vlada je u programu koga je objavila 5. januara 2010. godine izjavila da će deficit budžeta na željeni nivo biti smanjen tokom 2012. godine.

Da bi se budžetni deficit u roku od tri godine smanjio sa 12,7% na 3% u odnosu na nacionalni dohodak, potrebno je preduzeti veoma stroge mere predostrožnosti povodom oporezivanja i politike zapošljavanja. Sa druge strane, da bi Grčka smanjila državnu potrošnju, potrebno je da napravi neke reforme na polju socijalnog osiguranja i obrazovanja. Prema izveštaju radne grupe Evropske komisije koja vodi radove na temu starenja populacije, penzijski troškovi Grčke u 2060. godini će se povećati na 15,9% u odnosu na bruto nacionalni dohodak. Pretpostavlja se da će ista vrednost u zemljama koje koriste Evro iznositi 4,8%. Čak šta više, pretpostavlja se da će zbog povećanja populacije koja stari, sistem za socijalno osiguranje u Grčkoj za nekoliko godina i propasti.

Sprovodba potrebnih mera za rešavanje ekonomskih gubitaka koji su preuzeti od prethodne vlade, svakako neće biti nimalo lak zadatak za Papandreovu vladu. Ne samo da bi se sprovodba napomenutih mera negativno odrazila na poverenje prema Papandreovoj vladi, već bi moglo doći do mnogo ozbiljnijih socijalnih nemira u Grčkoj, koja je već poznata po čestim uličnim protestima.