Bivši lider Bosanskih Srba, Radovan Karadžić, i dalje nastavlja da sabotira parnicu koja se vodi na Haškom tribunalu, koja je započeta u njegovom odsustvu. Karadžić, koji je zahtevao da se sam brani i da mu se ne nameće branilac, zatražio je odlaganje parnice kako bi okončao radove na pripremi odbrane. Karadžić je 20. januara 2009. godine zatražio da se poništi prethodna odluka Suda o naimenovanju branioca.

Suđenje Radovanu Karadžiću, koji se u dve odvojene tačke tereti za genocid, za zločine protiv čovečnosti i ostale ratne zločine, zvanično je počelo 26. oktobra 2009. godine na Haškom tribunalu. Otprilike oko mesec dana pred početak sudskog procesa, Karadžić je tražio da se sam brani i od suda je zatražio 10 meseci kako bi spremio odbranu. Međutim, Sud je, u Karadžićevom odsustvu počeo sa sudskim procesom, a 5. novembra 2009. godine donEo odluku da se Karadžiću dodeli branilac, tako da je parnica odložena do 1. marta 2010. godine, kako bi isti imao vremena da spremi odbranu.

U normalnim uslovima Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju trebao je biti zatvoren do 2010. godine. Rusija, koja tvrdi da ovaj sud ne donosi pravedne odluke prema Srbima i koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a, dugo vremena se protivila produžetku rada Haškog tribunala. Zbog svega toga je Karadžić, sa nadom da će sud biti zatvoren, i da na taj način neće biti osuđivan, na svaki način pokušavao da bojkotuje sudski proces. Međutim, odlukom Saveta Bezbednosti od 16. decembra 2009. godine rad Haškog tribunala je produžen do kraja 2012. godine.

Eksperti smatraju da će se suđenje Karadžiću okončati u roku od oko tri godine. Kao argument za ovo mišljenje navodi se iskustvo Haškog tribunala, koga je uspeo steći u odnosu na prošlost, i naravno veliki broj dokaza koje sud poseduje, a koje će iskoristiti protiv njega. Prema informacijama koje su preneli mediji, protiv Karadžića će biti iskorišteno preko milion i 100 hiljada ispisanih stranica, zatim preko 45 hiljada dokumenata i nekoliko hiljada video i zvučnih zapisa. Istovremeno, preko 400 osoba će svedočiti protiv Karadžića. Ovaj obiman dokazni materijal je ujedno i glavni razlog koga Karadžić pokušava zloupotrebiti, kako bi odužio suđenje, sa obrazloženjem da mu je potrebno više vremena kako bi pregledao sve dokumente i pripremio odbranu.

U 21. tački stavci 4/b statuta Haškog tribunala navodi se da je optuženiku potrebno pružiti dovoljno vremena kako bi spremio odbranu. Sud u svakom slučaju pokušava da očuva pravo optuženika na pravedno suđenje, a Karadžić, sa nadom da sudski proces nikada neće biti okončan, i sa savetodavnim uslugama koje dobija od strane 20 pravnika, na najgori način pokušava iskoristiti prava koja su mu pružena.

Paralelno svemu ovome, Karadžić na sve moguće načine pokušava da javno mnjenje odvuče od srži sudskog procesa, tj. od optužnica koje su mu upućene, i to ponavljajući tvrdnju da je 1996. godine postigao sporazum sa američkim diplomatom Richardom Holbrookom, kojim se nalaže da mu neće biti suđeno na Haškom tribunalu. Karadžić je čak šta više u oktobru 2009. godine od Saveta Bezbednosti UN-a zatražio da donese rezoluciju kako se Karadžiću ne može suditi na Haškom tribunalu.

U reportaži koju je 20. avgusta 2009. godine dao za list Finacial Times, Karadžić je zapadne zemlje optužio za raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Verovatno će Karadžić tokom čitavog procesa odbrane braniti tezu da je narod u Bosni pre rata živeo u miru, spokojstvu i harmoniji, ali da su zapadne snage uspele da zavade različite etničke grupe u Bosni. Sa ovim tvrdnjama, Karadžić pokušava da dokaže da se zbivanja koja su se dogodila u Bosni ne mogu nazvati genocidom. Međutim, Karadžić koji se na veoma uspešan način skrivao 13 godina pod lažnim identiteom i koji je već postao profesionalan na ovom polju, neke argumentovane dokaze u vezi rata u Bosni neće moći promeniti.