Vlada Srbije je odlučila je da pred Međunarodnim sudom pravde podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba 1991-1995. U ponedeljak 4. januara, srpski čelnici su objavili da su na Međunarodnom sudu pravde podneli protivtužbu o genocidu protiv Hrvatske. Sva ova zbivanja negativno će se odraziti na odnose između ove dve zemlje.

Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog kršenja ¨Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida¨ tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

U optužnici koja je podneta od strane Hrvatske, navodi se da su Srbi u Hrvatskoj u periodu od 1991-1995. godine počinili genocid, i da su počinioci genocida u to doba bili pod kontrolom Beograda. Pošto je Srbija priznala da je ona pravni naslednik sada više ne postojeće Federalne Republike Jugoslavije, ovaj sudski proces se i direktno odnosi na nju. 

U okviru ovog sudskog procesa, Hrvatska zahteva da se Srbija proglasi krivom za genocid i da bude kažnjenja na taj način što će platiti odštetu.

Međunarodni sud pravde je u novembru 2008. godine objavio odluku da je ovlašten da prati ovu parnicu, a Srbiji je dat rok do 22. marta 2010. godine da odgovori na Hrvatske tvrdnje o genocidu. Nakon ovog događaja, tadašnja vlada Srbije je odlučila da na Međunarodnom sudu pravde odgovori protivtužbom protiv Hrvatske.

Dugo se verovalo da će Srbija i Hrvatska povodom ove teme postići politički sporazum, i da će obostrano odustati od sudskog procesa. Ako se postavi pitanje zbog čega, onda trebamo napomenuti da je odluka koju je Međunarodni sud pravde 26. februara 2007. donio na tužbu Bosne i Hercegovine protiv Federalne Republike Jugoslavije u velikoj meri uticao da se Hrvatska ¨ohladi¨ od svoje tužbe o genocidu. Naime, u ovoj odluci je, ograničavajući se na opštinu Srebrenica, potvrđeno da je počinjen genocid u BiH, ali je isto tako i konstatovano da ne postoje dovoljni dokazi da je Srbija zauzela ulogu u genocidu.

I pored toga što je Hrvatska mnogo šta naučila iz primera Bosne i Hercegovine, ona opet nije odustala od svoje tužbe. Nakon svega ovoga, Srbija je sredinom decembra prošle godine saopštila da je odradila sve pripreme i da je spremila veoma sadržajnu i opsežnu kontratužbu protiv Hrvatske. Osim događaja iz perioda 1991-1995. godine, u optužnici se nalaze i navodi da su ustaše u Drugom svetskom ratu izvršile pokolj nad Srbima. No, samo pre dve nedelje je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da neće žuriti povodom odluke o kontratužbi, da bi poslednjeg dana stare godine ovu vest oglasio na sva zvona.

Činjenica da se u genocidnom pravu treba dokazati ¨specijalna namera¨, pokazuje da, ne državu, već je i samog pojedinca veoma teško optužiti za genocid. Za razliku od slučaja BiH, još niko na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju nije osuđen za genocid počinjen u Hrvatskoj.

Međutim, trebamo se prisetiti i toga da je u sudskim procesima koji su vođeni protiv bivših lidera Hrvatskih Srba Milana Babića i Milana Martića, dokazano da je Srbija bila umešana u događaje koji su se zbili u Hrvatskoj.

Međutim, može se reći da ni Srbija niti Hrvatska neće ništa dobiti od ovog sudskog procesa. Drugačije rečeno, ovo je samo trošenje energije i novca. Iz optužbe za genocid koju je podnela BiH je viđeno da strane mogu biti primorane na utrošak i na milione eura. Verovatno su i Zagreb i Beograd svesni da neće dobiti sudski postupak. Međutim, pošto su optužbe postale važne unutrašnje političke teme u obema zemljama, nije lako odustati od njih. Jer, da vlada Srbije nije otvorila protivtužbu, ostala bi u teškoj poziciji naspram opozicije. Zbog svega ovoga, ova protivtužba pre svega ima za cilj očuvanje političke snage srpske vlade. Sa druge strane, Srbija pokušava da primora Hrvatsku da odustane od svoje tužbe, i da se pokuša pronaći praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. Sa opsežnom i veoma sadržajnom optužnicom koju je Srbija spremila protiv Hrvatske, ona ustvari svetu želi još jednom plasirati svoju tvrdnju da nije samo Srbija odgovorna za zbivanja koja su se dogodila u regionu nakon raspada Titove Jugoslavije, već da su sve strane odgovorne za to.