Kada neko spomene proleće, odmah se setimo  zelenila prekrivenog cvećem, okupanog sunčevim zracima. Kada neko kaže cveće, odmah se setimo proleća. Iako je ova tvrdnja u principu tačna, ne trebamo zaboraviti da postoje vrste cveća koje cveta i u drugim godišnjim dobima. U našoj zemlji možete videti cveće koje cveta čak i za vreme snega. Bogatstvo ovih biljaka pokazuje prisustvo tri veoma važne kontinentalne flore. Naime, Turska, koja je na severu okružena evropsko-sibirskom florom, na jugu mediteranskom florom i koja u svom centralnom delu poseduje Iransko-turansku floru, ujedno je domaćin i biljkama kojih ima oko 9500 vrsta. Ako pođemo od pretpostavke da u Evropi postoji oko 12 hiljada vrsta biljaka, onda slobodno možemo reći da je sama Turska bogata koliko i jedan kontinent, kada je u pitanju raznolikost biljnih vrsta. Među ovih 9500 hiljada vrsta, 3000 su endemske vrste, tj. vrste biljaka koje uspevaju samo u Turskoj, što ujedno predstavlja još veće bogatstvo.

I kao što već možete pretpostaviti, poštovani slušaoci, u našem današnjem programu „Anadolski kolori“ govorićemo o cveću koje cveta na snegu.

Zima je godišnje doba koje veoma teško protiče kada su u pitanju cvetne travaste biljke. U ovom godišnjem dobu, većina biljaka ostaje bez lišća, a stablo ostaje suvo. Koren biljaka ostaje duboko pod zemljom, i tako preživljava zimu. Međutim, neke biljne vrste nastavljaju aktivan život i zimi, pa čak i cvetaju. Sa ovim vrstama se uglavnom možete sresti u regiji Mediterana. Pre svega povoljni klimatski uslovi, geomorfologija i topografija Mediterana su učinili da se ove vrste sakupe baš na ovom prostoru.

Snežni cvet, ozimnica ili kako se ovde još naziva kišboynuzu (Eranthis hyemalis) je višegodišnja zelen koja cveta krajem zime i na početku proleća. Javlja se u sastavu različitih tipova šumske vegetacije: u hrastovim, bagremovim i topolovskim šumama. Ozimnica, koja se javlja nakon otapanja snežnoga pokrivača planina Toros, svojim sjajno žutim listovima, oblika krune, ukrašava Tarsuske visoravni.

Ne trebamo zaboraviti ni visibabu, biljku koja cveta ispod snežnog prekrivača, i koja se skoro poistovećuje sa snegom. U nekim mestima su safran i lala iz Manise poznate kao Ozimnica ili snežni cvet. Božićna ruža (Helleborus orientalis) je još jedan cvet koji je dobio ime po zimi.

Jedna od biljaka koja cveta u zimu je, kao što već rekosmo visibaba. Visibaba se poistovećuje sa snegom i sa zimom. Cvet, snežno bele boje, prepoznatljivog zvonastog oblika, čine šest latica raspoređenih u dva kruga. Razmnožava se semenom ili lukovicom. Visibabe možete pronaći nekada na visoravnima Boluja, nekada ispod hrastovih šuma u Istanbulu, a nekada u snegu mesta Silifike kod Ilćela, koji se drugačije naziva i Tašli Kilikya. U ovim regijama, nakon otapanja snega, možete se na svakom koraku susresti sa visibabama. Čak šta više, ako živite u klimi koja pogoduje uzgoju ovih vrsta biljaka, visibabe možete uzgajati i u svojoj bašti ili kući.

Ciklama je česta i omiljena šumska biljka, lepih, nežnih, mirisnih, ljubičastih cvetova. Uspeva na nadmorskoj visini od 0-2400 metara. Cvetovi nekih vrsta ciklama zimi su roze, bele i crvene boje. Cyclamen Coum je vrsta ciklame koja cveta od kasne zime do proleća u tamnocrvenoj boji, sa kojom se možete susresti u crnomorskoj regiji.

U svakom trenutku u šumama pred sobom možete naići na ružičasti buket, i odjednom ćete osetiti susret sa predivnom ružičastom teritorijom. Nekada se sa visibabama možemo sresti i na snegu. Ružičasti cvetovi, pružajući svoje glavice, pokušavaju da izvire iz ugrejane zemlje. U ovim regijama možete pronaći i veliki broj biljnih vrsta koje podsećaju na ciklame.

Sa safranom, jednom od najpoznatijih zimskih biljaka, možemo se susresti u šumama, na planinama i na poljima. Neke vrste cvetaju u zimu i u rano proleće, dok neke cvetaju u jesen. Šafran ima 6 tankih listova, oblika trake, a cvet mu može biti žut ili ljubičast. Safran se koristi i u pravljenu poslastica.

Božićna ruža ima zelene listove. Njeni široki, zeleni listovi ukrašavaju padine Anadolije.

Božićna ruža, koja se prodaje za vreme novogodišnjih praznika, poseduje najupadljiviju boju sa kojom se možete susresti u nekoj šumi.

Kada spomenemo malo, zrnasto, crveno voće, odmah nam na pamet padne šipurak, koji je ovde poznat i pod nazivom Divlja ruža. Stablo šipurka može dostići i visinu do jednog i po metra, a u zimu, kada mu opadne lišće, sa svojim predivnim crvenim cvetovima, liči na ukrašeno drvo. Ovo voće je veoma bogato vitaminima, a zimi, ispod snega stvara predivnu panoramu.

Turska, koja se sa svojim biljnim bogatstvom može biti izazov i za brojne kontinente, je zemlja koja tokom zime oživljava nebrojen broj biljnih vrsta.