Balkanske zemlje su nakon teškog i mučnog perioda koga su doživele u periodu 90-tih godina, do 2008. godine uspele zabeležiti povećanje privrede za preko 5%. Međutim, globalna ekonomska kriza je u velikoj meri pokazala svoj uticaj na balkanske zemlje, koje ne da su samo ušle u ekonomsku recesiju, već je zbog krize došlo do poremećaja bilateralnih i političkih odnosa u regiji. Razvoj ekonomske saradnje između balkanskih zemalja ujedno bi predstavljao i novi početak za zemlje u regiji.

Ako bi u kratkim crtama pokušali da iskažemo uticaj ekonomske krize na Balkan, onda bi svakako trebali navesti povećanje nezaposlenosti i strah kod ljudi povodom gubljenja posla. Nezaposlenost je inače problem koji odavno postoji u balkanskim zemljama. Na primer, procenat nezaposlenosti 2007. godine na Kosovu je bio 43%, u Makedoniji 35,2%, u Crnoj Gori 30%, a u BiH 29%.

Sve zbog krize došlo je do smanjenja industrijske proizvodnje i izvoza. Sa druge strane, kreditni portfelji otvoreni za privatne sektore su smanjeni, smanjen je priliv deviza iz dijaspore i smanjena su strana ulaganja. Prema procenama Evropske banke za rekonstrukciju i napredak, ukupna količina stranih ulaganja u Albaniji, BiH, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Srbiji u 2009. godini smanjena su skoro u pola u odnosu na 2007. godinu, kada su iznosila 27,24 milijarde dolara.

Kao što smo već napomenuli, globalna kriza se na Balkanske zemlje nije negativno odrazila samo sa ekonomskog aspekta. Zbog krize, usporene su i reforme u zemljama zapadnog Balkana, koje su trebale biti realizovane povodom članstva u EU. Isto tako, i Evropska Unija, koja je svu svoju pažnju bila okrenula ka globalnoj krizi, skoro da je i zaboravila zemlje zapadnog Balkana. Sve zbog ovih zbivanja, zaustavljen je mirovni proces na Balkanu i napori povodom rešavanja postojećih problema. Kada se saberu svi uticaji, nećemo pogrešiti ako kažemo da su zemlje zapadnog Balkana bile najveće žrtve globalne ekonomske krize.

Prema ekonomskim pravilima koja se sprovode, balkanske zemlje možemo podeliti u dve grupe. U prvu grupu ubrajamo balkanske zemlje članice EU: Grčka, Bugarska i Rumunija. Radove na tržištima ove tri zemlje određuju pravila EU. Zbog toga je poslovanje u ovim zemljama vezano za realizaciju drugačijih standarda i dobijanja određenih dopusta. Sva ova pravila u neku ruku mogu biti i prepreka za razvoj trgovinskih i ekonomskih odnosa u regiji. U drugoj kategoriji se nalaze Albanija, BiH, Hrvatska, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija. Ako izuzmemo Albaniju, ostale zemlje iz druge kategorije su se do početka 90-tih godina nalazile pod istim krovom, tako da su na tržištima sprovedena ista pravila, isti zakoni i isti standardi. Iz ovih razloga, razvoj ekonomske saradnje između ovih zemalja se može sprovoditi na mnogo lakši i jednostavniji način.

Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA 2006) je najveći uspeh ekonomske saradnje koji je realizovan u zemljama zapadnog Balkana. Osim toga, Evropska Unija je sa zemljama zapadnog Balkana potpisala Sporazum o energetskoj zajednici, a započeti su radovi i za potpisivanje Sporazuma o saobraćajnoj zajednici. Međutim, vancarinske prepreke sprečavaju oslobađanje trgovine u zemljama zapadnog Balkana. Sa druge strane, pošto još uvek ne postoji skladan pravni i institucionalni okvir, na polju energetike i saobraćaja dolazi do velikih problema. Trgovinske i industrijske komore  u zemljama Zapadnog Balkana mogu odigrati prevashodnu ulogu u određivanju ovih problema. Međutim, da bi se otklonili postojeći problemi, trgovinske i industrijske komore trebaju da pronađu put kako bi povećali svoju aktivnost u okviru nacionalne vlade, regionalnih inicijativa i u okviru institucija Evropske Unije.

Industrija zemalja zapadnog Balkana ne poseduje odgovarajuću strukturu kako bi odgovorila na uvozne zahteve EU, što se ne može reći za trgovinu unutar regija. Trgovinske i industrijske komore mogu odigrati važnu ulogu i kada je u pitanju regionalna proizvodnja industrijskih proizvoda. Ako bi se povećao broj fabrika koje vrše proizvodnju u raznim zemljama Balkana, onda bi došlo do regionalnog oživljavanja investicionog ulaganja i industrijske proizvodnje.

Ukoliko dođe do proširenja ekonomskih odnosa između zemalja zapadnog Balkana, onda je sigurno da će se poboljšati i bilateralni i politički odnosi.